Naissus- Нишка тврђава
Назив пројекта: Археолошка истраживања Градјевине са Октогоном на Градском Пољу у Нишу
Руководилац истраживања: Научни саветник др Надежда Гавриловић Витас
Сарадници:
др Игор Бјелић, Археолошки институт Београд
МА Марија Јовић, Археолошки институт Београд
музејски саветник Весна Црноглавац, Народни музеј Ниш
виши кустос Слободан Митић, Народни музеј Ниш
др Гордана Милошевић Јевтић, Архитектонски факултет Београд
Институције укључене у процес истраживања:
Археолошки институт Београд
Народни музеј Ниш
Завод за заштиту споменика културе у Нишу
Грађевина са октогоном се налази унутар касноантичког утврђења Naissus-a, савременог Ниша, на налазишту Градско Поље и припада целини Нишке тврђаве у Нишу.
Грађевина са октогоном
Грађевина са октогоном се налази унутар касноантичког утврђења Naissus-a, савременог Ниша, на налазишту Градско Поље и припада целини Нишке тврђаве у Нишу. Током 1987. године, за потребе изградње пешачке стазе која би спајала тврђаву односно центар града Ниша са Техничким факултетима, током радова је регистрован интензиван антички градјевински шут који је условио потребу за археолошким истраживањима. Истраживања су спроведена у две кампање, током 1987. и 1988. године и представљала су део пројекта “Антички Naissus – романизација и урбанизација, античка топографија” Археолошког института у Београду и током истих је откривен северни део грађевине из периода касне антике са пет просторија од којих је централна била у облику октогона. У првој кампањи археолошких ископавања је откривена површина грађевине од око 200 м2, са три просторије од којих је једна била приближно квадратне основе (9,1×9,36) са унутрашњим октогоналним планом. У другој кампањи археолошких истраживања, истражено је укупно пет просторија (поред централне октогоналне просторије, још четири квадратна простора са источне и западне стране), површине од око 350 м2. Те исте године је предузета и конзервација откривених зидова, а откривени објекат је датован захваљујући налазу новца Максимина Даје у крај 3. и почетак 4. века. До 2012. године на жалост објекат није даље истраживан, а и те године је само предузето чишћење археолошких профила као и конзервација откривених делова архитектуре. 2016. године су предузета краткотрајна археолошка истраживања, док су 2017. године средствима Археолошког института извршена прелиминарна геофизичка истраживања на простору северно, западно и источно од грађевине са октогоном. У 2018. години су предузета археолошка истраживања финансијски подржана од стране Министарства културе и информисања РС на простору претпостављеног атријума, као и на простору испред октогоналне просторије (претпостављеног трема). Констатоване су најмање три грађевинске фазе: две фазе из периода касне антике (период владавине Максимина Даје и период владавине Константина Великог и његових наследника) и трећа фаза из рановизантијског периода, потврђена зидом испред октогоналне просторије, који негира архитектуру касноантичког периода. Такође, на западној страни грађевине, откривене су просторије које су биле повезане са атријумом, док је испред октогоналне просторије откривен трем са стубовима, који је током друге грађевинске фазе реконструисан на монументалнији начин. Током археолошких истраживања из 2018. године, откривен је и стратиграфски слој датован у 11-12 век, са средњовековним кућама (поднице кућа са пећима и фрагментима утилитарне керамике), што указује на употребу касноантичке грађевине са октогоном, у оквиру габарита њених просторија и у период средњег века, с обзиром да се собе средњовековних кућа поклапају у димензијама са просторијама касноантичке грађевине са октогоном.
Сумирајући досадашња сазнања о грађевини са октогоном, може се констатовати да је имала два улаза на западном зиду – један већи са три монументална степеника и други, мањи улаз. Централна просторија, у облику октогона је имала четири полукружне нише откривене на висини од око 1-1,2 m (ширина око 1,35; дубина од 0,66-0,87 m са очуваном висином од 0,7 m) изграђене од цигала, а чија је унутрашњост била обојена у црвено. Претпоставља се да се у југозападном углу где је грађевина највише девастирана, налазила још једна ниша сличних или истих димензија. Идентичне четири нише су украшавале и спољни зид грађевине и претпоставља се да су у свих осам ниша стајале скулптуре. Грађевина је углавном саграђена у техници opus mixtum, са отворима и нишама изведеним у техници opus latericum. Зидови грађевине су просечне дебљине 0,9 m, а централни процтор је осмоугаона просторија дужине страница око 3м, уписана у правилни четвороугаони простор спољних димензија од 9,2×9,2 m. Подови до сада откривених просторија су били од дебелог малтера, са мозаицима који су откривени у врло оштећеном стању. Мозаици су били украшени мотивима октогона који се додирују, хексагона, квадрата, ромбова и крстова, при чему је на сваком мозаику основна геометријска композиција била украшена мотивима цветића у крсту, Саломоновог чвора, свастике, пропелера, два вретенаста листа који се секу и свастике, као и мотивима у облику врха копља, слично композиционим шемама мозаика из перистила Константинове виле на Медијани. Свака просторија је имала подно грејање, а југозападна просторија и зидно грејање. Просторије су биле декорисане фреско-сликарством. На основу налаза Јустинијановог новчића може се претпоставити коришћење грађевине у периоду од краја 3. – почетка 4. века до 6 века.
Најинтересантнију архитектонску форму грађевине са октогоном представља централна просторија у облику октогона. Простори оваквог облика су у римској архитектури познати од 1. века и имали су различите функције (нимфеум, перистил, део приватног или јавног купатила, свечана трпезарија итд.). Октогонални простори постају нарочито популарни у 4. веку, услед симболике коју форми октогона приписују хришћански писци, те се због тога ова форма просторија у облику октогона почиње користити претежно за крстионице.
Грађевина са октогоном има директну аналогију у вили са октогоном са локалитета Медијана, а налази архитектонске пластике, фреско-сликарства и мозаика указују на луксузан јавни објекат изграђен у северозападном делу античког утврђеног града, у чијој близини су се налазиле јавне терме и други објекти. На основу положаја и монументалности грађевине са октогоном, може се претпоставити да је служила за привремени боравак високих достојанственика блиских царској породици, члановима царске породице и самим римским царева, када би боравили у Нишу. У археолошким истраживањима која ће уследити у наредним годинама се очекује потврђивање габарита грађевине са октогоном по резултатима геофизичких снимања из 2017. године и прецизније сагледавање функције грађевине.
Одабрана библиографија:
Гушић С. 1993. Naissus, у: Римски царски градови и палате у Србији, ур. Д. Срејовић, Галерија САНУ, књ. 73, Београд, 167, сл. 90.
Милошевић Г. 2005. “Италијански план” Ниша из 1719. године као повод за реконструкцију изгледа средњовековног и античког града, у: у: Ниш и Византија. Зборник радова III (ур. М. Ракоција) / Niš and Byzantium. The Collection of Scientific Works III (ed. M. Rakocija), Град Ниш, ИГП „Просвета“, Ниш 2007, Ниш и Византија III, ур. М. Ракоција, Ниш, 151-160.
Јеремић Г. 2007. Мозаици грађевине са октогоном из античког Наиса (Summary: Mosaics of the structure with octagon from the ancient Naissus), у: Ниш и Византија. Зборник радова V (ур. М. Ракоција) / Niš and Byzantium. The Collection of Scientific Works V (ed. M. Rakocija), Град Ниш, ИГП „Просвета“, Ниш, 87-97.
Čerškov T., Jeremić G., Vitezović S. 2016. Zoomorphic decoration from osseous materials from Naissus (Niš), Close to the bone: current studies in the bone technologies, 10th Meeting of the Worked Bone Research Group of the International Council of Zooarchaeology, ed. S. Vitezović, Institute of Archaeology, Belgrade, 104-111.
Gavrilović Vitas N., Milošević Jevtić G. 2019. Building with Octagon from the Locality of „Gradsko polje“ in Niš (Naissus). New Archaeological Excavations, Старинар, LXIX, Belgrade, 247-272.
Gavrilović Vitas N., Milošević Jevtić G. 2021. Gradjevina sa Oktogonom, Gradsko Polje, Niš: arheološka istraživanja u 2018. godini, Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2018. godini, Beograd, 79-90.
Сарадници
Назив пројекта: Феликс Ромулијана – Гамзиград
Руководилац истраживања: др Стефан Поп-Лазић, др Кристоф Румел
Сарадници: др Бојан Поповић, др Маја Живић
Институције укључене у процес истраживања:
Археолошки институте, Београд;
Народни музеј Зајечар,
Републички завод за заштиту споменика културе,
Римско германска комисија немачког археолошког института
Специфичан географски положај у удолини заштичен околним брежуљцима је одредио карактер тетрархијског меморијалниог комплекса који се састоји из два фортификациона система, грађевина унутар утврђења и сакралне архитектуре на брду Магура.
У периоду касне антике, од друге половине IV до краја VI века, као и током X-XI века, над тетрархијским комплексом се одвијао живот више различитих насеља. Назив Romulijanum/Romulijana, забележен код античких писаца као место где је римски цар Гај Валерије Галерије Максимијан рођен и сахрањен, и које је назвао по својој мајци Ромули, посведочен је кроз налаз архиволте са натписом „Felix Romuliana“.
Прва истраживања Гамзиграда започета су 1953. године под руководством проф. Ђорђа Мано-Зисија, на иницијативу Народног Музеја у Зајечару у сарадњи са Археолошким институтом САН. Првих година фокус истраживања био је на простору палате (Д1) у северозападном делу комплекса. На самом почетку истраживања проф. Мано-Зиси је уочио важност мозаика за разумевање намене архитектуре Гамзиграда. Анализом ликовних одлика мозаика и техника примењених у декорацији архитектонске пластике дошао је до закључка да украс палате одговара времену тетрархије, као и то да је Гамзиград вероватно био седиште неке важне личности. Како је у то време био истражен само мањи део унутрашњости резиденцијалног комплекса, Гамзиград је био посматран као каструм, државно добро, утврђена вила или чак и град.
Кључна промена у концепту истраживања догодила се доласком проф. Драгослава Срејовића на чело пројекта истраживања 1970. године. Ископавања грађевина у унутрашњости комплекса током седамдесетих година била су концентрисана на Мали и Велики Храм. Проф. Срејовић је изградњу Малог Храма довео у везу са култом богиње Кибеле у којем је обожавана деификована Ромула. На основу открића делова царске скулптуре и скулптуре Херкула у близини Великог храма, као и на основу одлика саме структуре, претпоставио је да су у њему обједињена два светилишта. Једно посвећено хтонском божанству и друго посвећено Херкулу и цару који се са њим идентификује.
Један од кључних налаза тетрархијског периода на Гамзиграду свакако је натпис „Felix Romuliana“ откривен 1983. године у грађевини крстообразне основе у југозападном делу палатијалног комплекса. Овим открићем је потврђено мишљење да се налазиште Гамзиград може идентификовати са местом „Romulijanum/Romulijana“
Старији систем бедема обухвата простор од 3,6 ха. Утврђење је неправилне полигоналне основе, са по две осмоугаоне куле на источној и западној капији, у потпуности истурене у поље у односу на бедем. На угловима и између њих су четвороугаоне куле до пола истурене у односу на правац пружања бедема.
Млађи фортификациони систем се састоји од 20 полигоналних кула од којих су највеће оне на угловима, које имају шеснаестостраничну спољну основу. По две дванаестостраничне куле штите источну и западну капију, док су на средишту северног и јужног бедема рапоређене по две десетостраничне куле, а између њих и углова, осмостраничне. Наспрам западног улаза истраживања пролаза источне капије обављена су током осамдесетих година. Тада је откривен већи број фрагмената архитектонског украса млађе капије међу којима се издвајају пиластри начињени од туфопешчара на којима су представљени тетрарси у медаљонима. Анализом представа и декоративних елемената проф. Срејовић је прецизно датовао време изградње млађе фортификације Ромулијане у године 305-306.
Даљи ток истраживања повезаних са идентитетом Гамзиграда тетрархијског периода добио је свој је коначни оквир 1993. године. У једном од касноантичких укопа у југоистпчном делу локалитета је откривен део порфирне скулптуре у натприродној величини која представља цара Галерија. Претпоставка је да је она поред скулптуре Херакла била изворно постављена у Великом храму. Истовремено са истраживањима терми започета су ископавања остатака видљивих још у XIX веку на брегу Магура који се налази око 1000 метара источно од Ромулијане. Открићем два тумула, два маузолеја и тетрапилона употпуњена је слика о Гамзиграду као месту на којем су уздигнути у ранг божанстава и сахрањени Галерије и његова мајка Ромула.
У последњих петанаест година истраживања Ромулијане су у значајној мери извођена изван утврђене палате. У сарадњи са Римско-Германском комисијом Немачког археолошког института, Археолошког института у Београду, Филозофског факултета у Београду, Републичког завода за заштиту споменика културе и Народног Музеја у Зајечару започет је међународни програм истраживања, под руководством прво Софије Петковић а потом Стефана Поп-Лазића, који је окончан 2012. године. Један од најзначајнијих аспеката овог пројекта је примена геофизичког метода проспекције којим је снимљена површина од преко 40 хектара. Као резултат добијена је слика која је указала на постојање структура на више места изван бедема Ромулијане. Међу њима је најупечатљивији простор на коси северно од фортификације који се истиче различитим грађевинама на површини од преко 6 ха. Подједнако нове податке пружила су и ископавања базирана на подацима добијеним геофизичким снимањима на простору некрополе јужно од Ромулијане и комплекса базилика на западу.
Одабрана библиографија:
Čanak-Medić, M. 1978: Gamzigrad, kasnoantička palata. Saopštenja XI. Belgrade: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
Srejović, D. 1983. Gamzigrad, Kasnoantički carski dvorac. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Srejović, D. Vasić, Č. 1994. Emperor’s Galerius’s buildings in Romuliana (Gamzigrad, eastern Serbia). Antiquité Tardive 2: 123-141.
Srejović, D. 1994. The representations of Tetrarchs in Romuliana. Antiquité Tardive 2: 143-152.
Vasić, Č. 1995: Chronological Relations of Palace and Fortification System of Gamzigrad. in: D. Srejović (ed.) The Age of Tetrarchs. Symposium 4th-9th October 1993. Scientific meetings LXXV. The section for Historical Sciences 24. Belgrade: SANU: 313-323.
Živić, M. 2003. Felix Romuliana. 50 godina odgonetanja. Zaječar: Narodni muzej, Zaječar.
Vasić, M. (ed.) 2006. Felix Romuliana – 50 Years of Archaeological Excavations. Papers from the International Conference, Zaječar. 27th-29th October 2003. Belgrade: Institute of Archaeology; Belgrade. Commitee on Archaeology of Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade. National Museum, Zaječar.
Brandl, U. Vasić, M. 2007: Roms Erbe Auf Dem Balkan: Spätantike Kaiservillen und Stadtanlagen in Serbien. Mainz am Rhein: Von Zabern.
Popović I. (ed.). 2011. Felix Romuliana – Gamzigrad, Belgrade: Institute of Archaelogy, Belgrade.
Petković, S. 2011. Roman Settlement on Gamzigrad Prior to the Imperial Palace Felix Romuliana. Starinar LXI/2011: 171–190.
Petković, S. 2011. Late Roman Romuliana and Mediaeval Gamzigrad from the end of 4th to 11th centuries AD. in: Keszthely – Fenékpuszta im Kontext spätantiker Kontinuitätsforschung zwischen Noricum und Moesia. Hrsg. O. Heinrich-Tamaska, Castellum Pannonicum Pelsonense, Vol. 2. Budapest – Leipzig – Kesthely – Rahden/Westf. A Magyar Tudományos Akadémia Régészeti Intézete, Geistwissenschaftliches Zentrum Geschichte und Kultur Ostmitteleuropas e. V., Balatoni Muzeum: 267–283.
Pop-Lazić S. 2016. Felix Romuliana/Gamzigrad in the Fifth Century – Results of Recent Research. in: Bugarski I., Heinrich-Tamáska, O. Ivanišević, V. & Syrbe D. (eds): Grenz Übergänge. Spätrömisch, frühchristlich, frühbyzantinisch als kategorien der historisch-archäologischen Forschung an der mittleren Donau – Late Roman, Early Christian, Early Byzantine as Categories in Historical-Archaeological Research on the Middle Danube. Akten des 27. Internationalen Symposiums der Grundprobleme der Frühgeschichtlichen Entwicklung im Mittleren Donauraum, Ruma, 4.-7.11.2015. Forschungen zu Spätantike und Mittelalter 4. Remshalden. Verlag Bernhard Albert Greiner: 231–246.
Đurić, B. Jovanović, D. Pop-Lazić, S. & Prochaska, W. 2018: The Stones of Felix Romuliana (Gamzigrad, Serbia). in: Mateti, P. & Marasović, K. (eds.) Proceedings of the XI ASMOSIA Conference, Split 18 – 22 May 2015. Split: Arts Academy.
Pop-Lazić, S. 2018. Feliks Romulijana (Gamzigrad). u Rimski limes i gradovi na tlu Srbije. ur. M. Korać-
S.Pop-Lazić, 28-35. Beograd: Arheološki institut, 166-172. von Bülow, G. Petković S. (eds). 2020: Gamzigrad-Studien I. Ergebnisse der deutschserbischen Forschungen im Umfeld des Palastes Romuliana. Römisch-Germanischen Forschungen, Band 75. Wiesbaden : Reihert Verlag.
Сарадници
Назив пројекта: Феликс Ромулијана – Гамзиград
Руководилац истраживања: др Стефан Поп-Лазић, др Кристоф Румел
Сарадници: др Бојан Поповић, др Маја Живић
Институције укључене у процес истраживања:
Археолошки институте, Београд;
Народни музеј Зајечар,
Републички завод за заштиту споменика културе,
Римско германска комисија немачког археолошког института
Специфичан географски положај у удолини заштичен околним брежуљцима је одредио карактер тетрархијског меморијалниог комплекса који се састоји из два фортификациона система, грађевина унутар утврђења и сакралне архитектуре на брду Магура.
У периоду касне антике, од друге половине IV до краја VI века, као и током X-XI века, над тетрархијским комплексом се одвијао живот више различитих насеља. Назив Romulijanum/Romulijana, забележен код античких писаца као место где је римски цар Гај Валерије Галерије Максимијан рођен и сахрањен, и које је назвао по својој мајци Ромули, посведочен је кроз налаз архиволте са натписом „Felix Romuliana“.
Прва истраживања Гамзиграда започета су 1953. године под руководством проф. Ђорђа Мано-Зисија, на иницијативу Народног Музеја у Зајечару у сарадњи са Археолошким институтом САН. Првих година фокус истраживања био је на простору палате (Д1) у северозападном делу комплекса. На самом почетку истраживања проф. Мано-Зиси је уочио важност мозаика за разумевање намене архитектуре Гамзиграда. Анализом ликовних одлика мозаика и техника примењених у декорацији архитектонске пластике дошао је до закључка да украс палате одговара времену тетрархије, као и то да је Гамзиград вероватно био седиште неке важне личности. Како је у то време био истражен само мањи део унутрашњости резиденцијалног комплекса, Гамзиград је био посматран као каструм, државно добро, утврђена вила или чак и град.
Кључна промена у концепту истраживања догодила се доласком проф. Драгослава Срејовића на чело пројекта истраживања 1970. године. Ископавања грађевина у унутрашњости комплекса током седамдесетих година била су концентрисана на Мали и Велики Храм. Проф. Срејовић је изградњу Малог Храма довео у везу са култом богиње Кибеле у којем је обожавана деификована Ромула. На основу открића делова царске скулптуре и скулптуре Херкула у близини Великог храма, као и на основу одлика саме структуре, претпоставио је да су у њему обједињена два светилишта. Једно посвећено хтонском божанству и друго посвећено Херкулу и цару који се са њим идентификује.
Један од кључних налаза тетрархијског периода на Гамзиграду свакако је натпис „Felix Romuliana“ откривен 1983. године у грађевини крстообразне основе у југозападном делу палатијалног комплекса. Овим открићем је потврђено мишљење да се налазиште Гамзиград може идентификовати са местом „Romulijanum/Romulijana“
Старији систем бедема обухвата простор од 3,6 ха. Утврђење је неправилне полигоналне основе, са по две осмоугаоне куле на источној и западној капији, у потпуности истурене у поље у односу на бедем. На угловима и између њих су четвороугаоне куле до пола истурене у односу на правац пружања бедема.
Млађи фортификациони систем се састоји од 20 полигоналних кула од којих су највеће оне на угловима, које имају шеснаестостраничну спољну основу. По две дванаестостраничне куле штите источну и западну капију, док су на средишту северног и јужног бедема рапоређене по две десетостраничне куле, а између њих и углова, осмостраничне. Наспрам западног улаза истраживања пролаза источне капије обављена су током осамдесетих година. Тада је откривен већи број фрагмената архитектонског украса млађе капије међу којима се издвајају пиластри начињени од туфопешчара на којима су представљени тетрарси у медаљонима. Анализом представа и декоративних елемената проф. Срејовић је прецизно датовао време изградње млађе фортификације Ромулијане у године 305-306.
Даљи ток истраживања повезаних са идентитетом Гамзиграда тетрархијског периода добио је свој је коначни оквир 1993. године. У једном од касноантичких укопа у југоистпчном делу локалитета је откривен део порфирне скулптуре у натприродној величини која представља цара Галерија. Претпоставка је да је она поред скулптуре Херакла била изворно постављена у Великом храму. Истовремено са истраживањима терми започета су ископавања остатака видљивих још у XIX веку на брегу Магура који се налази око 1000 метара источно од Ромулијане. Открићем два тумула, два маузолеја и тетрапилона употпуњена је слика о Гамзиграду као месту на којем су уздигнути у ранг божанстава и сахрањени Галерије и његова мајка Ромула.
У последњих петанаест година истраживања Ромулијане су у значајној мери извођена изван утврђене палате. У сарадњи са Римско-Германском комисијом Немачког археолошког института, Археолошког института у Београду, Филозофског факултета у Београду, Републичког завода за заштиту споменика културе и Народног Музеја у Зајечару започет је међународни програм истраживања, под руководством прво Софије Петковић а потом Стефана Поп-Лазића, који је окончан 2012. године. Један од најзначајнијих аспеката овог пројекта је примена геофизичког метода проспекције којим је снимљена површина од преко 40 хектара. Као резултат добијена је слика која је указала на постојање структура на више места изван бедема Ромулијане. Међу њима је најупечатљивији простор на коси северно од фортификације који се истиче различитим грађевинама на површини од преко 6 ха. Подједнако нове податке пружила су и ископавања базирана на подацима добијеним геофизичким снимањима на простору некрополе јужно од Ромулијане и комплекса базилика на западу.
Одабрана библиографија:
Čanak-Medić, M. 1978: Gamzigrad, kasnoantička palata. Saopštenja XI. Belgrade: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
Srejović, D. 1983. Gamzigrad, Kasnoantički carski dvorac. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Srejović, D. Vasić, Č. 1994. Emperor’s Galerius’s buildings in Romuliana (Gamzigrad, eastern Serbia). Antiquité Tardive 2: 123-141.
Srejović, D. 1994. The representations of Tetrarchs in Romuliana. Antiquité Tardive 2: 143-152.
Vasić, Č. 1995: Chronological Relations of Palace and Fortification System of Gamzigrad. in: D. Srejović (ed.) The Age of Tetrarchs. Symposium 4th-9th October 1993. Scientific meetings LXXV. The section for Historical Sciences 24. Belgrade: SANU: 313-323.
Živić, M. 2003. Felix Romuliana. 50 godina odgonetanja. Zaječar: Narodni muzej, Zaječar.
Vasić, M. (ed.) 2006. Felix Romuliana – 50 Years of Archaeological Excavations. Papers from the International Conference, Zaječar. 27th-29th October 2003. Belgrade: Institute of Archaeology; Belgrade. Commitee on Archaeology of Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade. National Museum, Zaječar.
Brandl, U. Vasić, M. 2007: Roms Erbe Auf Dem Balkan: Spätantike Kaiservillen und Stadtanlagen in Serbien. Mainz am Rhein: Von Zabern.
Popović I. (ed.). 2011. Felix Romuliana – Gamzigrad, Belgrade: Institute of Archaelogy, Belgrade.
Petković, S. 2011. Roman Settlement on Gamzigrad Prior to the Imperial Palace Felix Romuliana. Starinar LXI/2011: 171–190.
Petković, S. 2011. Late Roman Romuliana and Mediaeval Gamzigrad from the end of 4th to 11th centuries AD. in: Keszthely – Fenékpuszta im Kontext spätantiker Kontinuitätsforschung zwischen Noricum und Moesia. Hrsg. O. Heinrich-Tamaska, Castellum Pannonicum Pelsonense, Vol. 2. Budapest – Leipzig – Kesthely – Rahden/Westf. A Magyar Tudományos Akadémia Régészeti Intézete, Geistwissenschaftliches Zentrum Geschichte und Kultur Ostmitteleuropas e. V., Balatoni Muzeum: 267–283.
Pop-Lazić S. 2016. Felix Romuliana/Gamzigrad in the Fifth Century – Results of Recent Research. in: Bugarski I., Heinrich-Tamáska, O. Ivanišević, V. & Syrbe D. (eds): Grenz Übergänge. Spätrömisch, frühchristlich, frühbyzantinisch als kategorien der historisch-archäologischen Forschung an der mittleren Donau – Late Roman, Early Christian, Early Byzantine as Categories in Historical-Archaeological Research on the Middle Danube. Akten des 27. Internationalen Symposiums der Grundprobleme der Frühgeschichtlichen Entwicklung im Mittleren Donauraum, Ruma, 4.-7.11.2015. Forschungen zu Spätantike und Mittelalter 4. Remshalden. Verlag Bernhard Albert Greiner: 231–246.
Đurić, B. Jovanović, D. Pop-Lazić, S. & Prochaska, W. 2018: The Stones of Felix Romuliana (Gamzigrad, Serbia). in: Mateti, P. & Marasović, K. (eds.) Proceedings of the XI ASMOSIA Conference, Split 18 – 22 May 2015. Split: Arts Academy.
Pop-Lazić, S. 2018. Feliks Romulijana (Gamzigrad). u Rimski limes i gradovi na tlu Srbije. ur. M. Korać-
S.Pop-Lazić, 28-35. Beograd: Arheološki institut, 166-172. von Bülow, G. Petković S. (eds). 2020: Gamzigrad-Studien I. Ergebnisse der deutschserbischen Forschungen im Umfeld des Palastes Romuliana. Römisch-Germanischen Forschungen, Band 75. Wiesbaden : Reihert Verlag.