ројекат је, у два пројектна циклуса, трајао од 2002. до 2010. године, а носилац је био Археолошки институт у чијој су организацији и вршена археолошка истраживања Лепенског Вира, Падине, Хајдучке воденице и Велеснице.

Проучавање технологије у оквирима рада Археолошког института имало је приметно место од самог почетка, али је углавном било интегрални део ширих проучавања људске прошлости. Значајно је, међутим, напоменути, да су студије технологије обухватиле разноврстан археолошки материјал како из праисторијског тако из историјских периода.

Палеолит као најстарији и најдужи период људске историје представља својеврстан изазов за истраживаче због велике старости, природе насељавања мобилних заједница и тафономије локалитета. Истраживања палеолита тренутно су усмерена на идентификацију нових налазишта на отвореном, али и пећинског карактера у циљу бољег разумевања економије, друштвене организације и мобилности заједница у овом раном периоду на територији Србије али [...]

Истраживања неолитског периода – старчевачке (6200–5400/5350 пре н.е.) и винчанске културе (5400/5300–4500 пре н.е.) последње две деценије била су фокусирана на регију средњег Поморавља, која је од великог значаја у тумачењу развоја неолита централног Балкана и југоисточне Европе. Археолошки институт, Завичајни музеј Параћин и Завичајни музеј Јагодина 2002. године покренули су пројекат Стална археолошка радионица – средње [...]

Рад на проблемима бакарног, бронзаног и гвозденог доба централног Балкана обухвата период од више од четири миленијума. Поред тренутних систематских истраживања бројних локалитета, од којих свакако треба издвојити Велику хумску чуку код Ниша, Свињаричку чуку код Лебана, као и неколико металуршких радионица и некропола из бронзаног доба у околини Бора, реализују се и бројни међународни пројекти [...]