НЕОЛИТ
Истраживања неолитског периода – старчевачке
(6200–5400/5350 пре н.е.) и винчанске културе (5400/5300–4500 пре н.е.) последње две деценије била су фокусирана на регију средњег Поморавља, која је од великог значаја у тумачењу развоја неолита централног Балкана и југоисточне Европе.
Археолошки институт, Завичајни музеј Параћин и Завичајни музеј Јагодина 2002. године покренули су пројекат Стална археолошка радионица – средње Поморавље у неолитизацији југоисточне Европе, са неколико основних циљева: систематизација целокупне неолитске грађе у локалним музејима, потом рекогносцирање и картирање неолитских насеља на подручју ове регије, као и сакупљање нових података путем сондажних ископавања најзначајнијих локалитета (Давидовац, Белица, Дуњићки Шљивари, Попчица, Мотел-Слатина, Дреновац).
Савремена истраживања неолита средњег Поморавља обухваћена су вишедеценијским научно-истраживачким пројектом Археолошког института, који подразумева континуирана истраживања неолитског насеља на локацији Слатина – Турска чесма у Дреновцу код Параћина, али и других налазишта у средњем Поморављу са циљем да се, што је могуће више, расветли процес неолитизације централног Балкана и међусобни однос носилаца старчевачке и винчанске културе, али и даља судбина становника најмлађе фазе винчанске културе и утврде разлози напуштања винчанских насеља средином петог миленијума п.н.е. Значај истраживања је у добијању нових сазнања о првим земљорадницима у региону, на основу разноврсног узорка на коме могу да се прате регионалне варијације али и дијахроне промене на нивоу једног или више неолитских насеља.
Поред нових истраживања, систематски се обрађује, презентује и објављује грађа са истраживања Археолошког института из прошлог века, док се у сарадњи са локалним музејима анализира и објављује археолошки материјал у серији Археолошка грађа Србије, који је за сада презентован у 10 засебних монографија.
Рад и активности на овом пројекту реализују се кроз мултидисциплинарни приступ, употребом просторно-временских модела, користећи резултате анализа древне ДНК, затим палеоботаничких, археозоолошких и физичко-хемијских анализа предмета, као и анализа изотопа калаја и олова, АМС анализа и других савремених научних аналитичких метода.