Археолошки институт представља јединствену, централну научно-истраживачку установу у Србији која је посвећена археологији. Основала га је Српска академија наука и уметности 1947. године, а од 1961. је самостална установа.

Dancing History

Глац

Руководилац истраживања: др Стефан Поп-Лазић, професор Ричар Мајлс

Сарадници: др Бојан Поповић, др Милијан Димитријевић

Институције укључене у процес истраживања:
Археолошки институте Београд,
Универзитет у Сиднеју,
Музеј Срема,
Завод за заштиту споменика културе, Сремска Митровица

Глацов Салаш

Локалитет Глацов салаш се налази четири километра низводно од Сремске Митровице поред реке Саве у непосредној близини поиљопривредног добра „Митро-Срем“, на благо узвишеној лесној заравни. Прва открића касноантичког палатијалног комплекса на Глацовом салашу потичу с краја XIX века када је митровачки археолог – ентузијаста Игњат Јунг обилазио открића римских грађевина и предмета на имању Петера Глаца. Његови извештаји упућени Археолошком музеју у Загребу и објављени у Вјеснику Археолошког музеја у Загребу, представљају прве информације о овом локалитету. Важан податак је и извештај настао током I светског рата у којем је наведено откриће мозаика у једној од грађевина палатијалног комплекса. Током друге половине XX века појединачни извештаји сведоче о открићима античких остатака све до 1994. Када су обављена археолошка истраживања мањег обима. Поред открића античке архитектуре и мозаика са ових истраживања потиче и редак налаз новца остроготског краља Теодориха.
У периоду од 2012-2017. у више наврата су обављена рекогносцирања локалитета након пољопривредних радова и у више наврата прикупљена велика количина камених оплата које су изворно украшавале зидове и подове просторија античких грађевина. Геофизичка истраживања обављена 2014. године су упутила истраживаче на позиције монументалних остататака античке архитектуре.
Систематска истраживања започињу 2017. године у оквиру сарадње Археолошког института Београд и Сиднејског универзитета и трају све до данас. На основу археолошких ископавања обављених у четири кампање и на основу геофизичких снимања из 2019. Године данас се може закључити да се на простору од преко 6 хектара налази велики касноантички комплекс чија се изградња може определити у период тетрархије на основу налаза новца цара Максимијана Херкулија испод пода једне од грађевина. Међу луксузно украшеним грађевинама издвајају се просторије у средишту палатијалног комплекса где је откривен мозаик на површини од преко 450 kvm и подни и зидни украс начињен од зеленог порфира и белог мермера. Досадашња истраживања су указала на то да су поред белих мермера различите провенијенције, у декорацији грађевина највише коришћени зелени порфир (porfido verde antico) са Пелопонеза (Krokees) и жути мермер (marmor numidicum) из Туниса (Simitthus), док су црвени порфир (Porfido rosso) из Египта (Gebel el Dokhan) и вишебојна бреча (Breccia policroma della Vittoria) из Македоније (Akrini) знатно ређи.
У средишњо и највећој просторији комплекса и налази фрагмената скулптура од белог мермера указују на њен карактер односно да је представљала главну просторију за пријем – аула.
Историјски извори сведоче да је римски цар Максимијан Херкулије подигао „палату“ на месту где су његови родитељи радили као трговци у непосредној близини Сирмијума. Како је до сада Глацов салаш једини локалитет у околини Сирмијума који се издваја по својој монументалности, карактеру архитектонског украса и откривеним покретним налазима међу осталим локалитетима изван Сирмијума, претпоставља се да је на овом локалитету откривена палата коју је подигао римски цар Максимијан Херкулије. Индикативан налаз је откривен приликом истраживања просторија у југоисточном делу локалитета када је пронађен новац Максимијана Херкулија из 305. године, испод малтерног пода просторије.
Још током 19. века су постојала мишљења о томе да се на простору Глацовог салаша налазио логор Кагана Бајана који је коришћен током опсаде Сирмијума. За сада нису откривени налази који би упућивали на такву интерпретацију, међутим остаци који сведоче о постојању насеобине током периода V – VI века су откривени у виду трошних структура, као и пећи. Важно је поменути да је на локалитету поред новца готског краља Теодориха откривен и новац византијског цара Јустина II.
Покретни налази такође упућују на постојање насеобине из времена пре IV века, најпре кухињско и трпезно посуђе с краја I века, као и налаз једне специфичне фибуле из истог периода.
Нажалост, локалитет је интензивно коришћен као одбрамбени положај аустро-угарске војске у I светском рату, тако да су укопи одбрамбених рововиау одређеној мери девастирали делове локалитета. Са друге стране они су нам омогућили да сагледамо хоризонте који претходе изградњи палатијалног комплекса.
Поред самог тежишта пројекта на истраживању различитих хронолошких фаза један од битних аспеката пројекта је и унапређење методологије ископавања као и примена савремених метода документовања и анализе откривених остатака. Стога је 2019. године сачињена ГИС база података у коју се уносе просторни подаци, као и подаци о откривеним предметима. Основу ГИС базе чине скупови података добијени путем ласерског скенирања (ЛИДАР) и фотограметријског поступка. Геореференцирани подаци се редовно користе током теренског рада уз помоћ преносних рачунара.
Један од битних аспеката пројекта представља и едукација младих о споменичком наслеђу Сирмијума, стога се сваке године одржавају недељни курсеви о античкој археологији у сарадњи са Митровачком гимназијом.

Одабрана библиографија:

Jung, I. 1898, Izvještaji muzejskih poverenika i prijatelja. Mitrovica. Vjesnik arheološkog muzeja u Zagrebu N.S.III 1898: 239-242.

Jung, I. 1902, Izvještaji muzejskih poverenika i prijatelja. Mitrovica. Vjesnik arheološkog muzeja u Zagrebu N.S.VI 1902: 229-232.

Milošević, P. 1971. Earlier Archaeological Activity in Sirmium. in Sirmium. Archeological investigations in Sirmian Pannonia II. ed. Đ. Bošković, 3-14: Beograd: The Archaeological Institute of Beograd. Denison University. The City University of New York.

Милошевић, П. 2001. Археологија и историја Сирмијума. Нови Сад: Матица Српска.

Miladinović-Radmilović, N. Radmilović, M. 2015. Pisma Ignjata Junga. Sremska Mitrovica : Blago Sirmijuma.

Јеремић, М. 2016. Сирмијум. Град на води. Београд: Археолошки институт.

Dimitrijević, M. Whitehouse, J. 2021. From “porta Fossiensis” to Fossae. Exploring the Roman Road System in the Glac Study Area east of Sirmium. Starinar LXXI/2021: 127-161.

 

This site is registered on wpml.org as a development site.